Ivina priča
Saznala sam da sam trudna u vrlo nezgodnom periodu života,ali silno sam htjela tu bebu i uspjela sam taj stav prenijeti i na svog muža (tada dečka ) i tako je sve krenulo.Najteži dio trudnoće je bio u početku kad sam tjednima krvarila a nitko nije pronašao uzrok tog krvarenja, jer kao s bebom je sve u redu , normalno se razvija itd. Uglavnom krvarenje je prestalo samo od sebe oko 16. tjedna. I onda sam u 22. tjednu otišla na UZV kod privatnika jer je moja doktorica bila na bolovanju i on mi kaže da sam nosila blizance i da sam imala spontani s jednom bebom, ali da je s drugom sve u redu. Ostala sam zabezeknuta, povrijeđena i u nevjerici sam gledala prvo doktora pa supruga. Jednostavno nisam mogla doći k sebi. No natjerala sam samu sebe da se brzo oporavim od toga i da ne plačem puno zbog druge bebe za koju je na tom pregledu rekao da je dečko.
Sve u svemu trudnoća je dalje tekla uredno bez komplikacija i ja sam se smirila. 22.08 dva dana poslije termina probudila sam se usred noći jer sam mislila da mi odlazi voda, probudila Vlahu i uputila se u bolnicu. Došli smo oko 5 ujutro, uzeli su moje stvari, mene priključili na CTG a Vlahi rekli da ide doma da ću ja do popdne roditi. Međutim meni trudovi uopće nisu dolazili, a oni su rekli da nema to veze da ću dobiti drip. I tako obrijali oni mene, dali mi klistir i stavili me u predrađaonu.
Nakon prve vizite rekli su da će još malo pričekati pa ako ne krene da ću dobiti drip. Sva sreća imali mi neku vezu pa moji zvali bolnicu i došao me pregledati dr.Hafner koji je rekao da meni ne ide plodna voda već je otišla samo jedna mala ovojnica, te da uopće još nisam otvorena i da mogu doma. Poludila sam, mislim, kaj su mi sve napravili i onda mi vele možeš ti doma. No,nema veze.
Otišla ja doma na ponovno iščekivanje.U međuvremenu sam jednu noć dobila lažne trudove ali sam ih fala Bogu uspjela prepoznati. I tako jedan ponedjeljak 26. ujutro ja i muž se malo pomazili u krevetu prije ustajanja i ja popodne dobila prave trudovi. No i tada sam bila dovoljno pametna da ne jurim odmah u bolnicu nego sam rekla svima da ću čekati do navečer. I tako sam se istuširala, uzela stvari i u 8 navečer smo krenuli. Ovaj put su rekli da jesu to pravi i da ovaj put zaista rađam, a na moje pitanje jer može ovaj put bez klistira jer sam bila doma taj dan dvaput na wc-u sestra mi se samo nasmijala i onda sam po drugi put sve radila ispočetka samo kaj je bilo malo teže jer sam sad zaista imala trudove.
Uglavnom bilo je 9 sati kad su mi rekli da moram leći (a bilo mi je lakše kad sam stajala) i opet mi prikopčali CTG. Navečer je došao jedan simpa doktor koji me i porađao i kad je vidio da sam otvorena 6 prstiju probušio on meni vodenjak. Ajme sreće. Kad su mene stali šorat trudovi pa nisam imala pojma da može boljet tako jako. Nakon toga sve je teklo ko po loju, u 22.30 su me premjestili u rađaonu i nakon pola sata ležanja babica mi je rekla da mogu zvati mamu (muž je odustao u zadnji čas) da će porod početi. A ona je bila super, dolazila mi je svako malo, donosila vode U ČAŠI, i pričala samnom. Ispitivala me kakva je to moja turistička škola jer da bi njen sin isto to htio upisati uglavnom puno mi je pomogla i onda jer mi je pokazala kako da dišem a za vrijeme poroda, o tome da ne pričam. Mama mi je došla u 23 .15 i počelo je tiskanje.
Prvo nikako nisam mogla skužiti one drške na krevetu jer sam ih cijelo vrijeme vukla prema sebi umjesto od sebe no i to smo nakon par tiskanja usavršili. U četvrtom tiskanju vidjela sam da je glavica vani i počela sam se plakati a onda je došao doktor zaklonio mi vidik i legao mi se na trbuh tako da je u petom tiskanju moja beba bila vani cijela.
Ajme suza! Znam da me je rezao ali to zaista nisam osjetila, a i da jesam kad sam ga vidjela i kad su mi ga stavili na prsa ništa više nije bilo važno. A moje prvo blesavo pitanje kad je izašao cijeli van je bilo "jel fakat muško?", ovi su umrli od smijeha. Sve mame obično pitaju jel' zdravo, jel' mu sve na mjestu i sl. a ja onak blesava postavim i takvo pitanje. Sve u svemu porod mi je prošao jako brzo i lagano ponajprije zahvaljujući ekipi koju sam imala, stvarno su super. Čak ni poslije kad su me šivali nisam osjetila ama baš ništa. Samo sam razmišljala o tom predivnom malom biću koje je živjelo u meni 9 mjeseci i koje je mom životu dalo novi smisao.
