Danijelina priča
21.06. (petak) sam bila na pregledu i CTG-u. Sve je bilo u najboljem redu i bila sam otvorena dva prsta. Pitala sam doktora kad bi to moglo krenuti s obzirom na pokoji lažni trudić i izlazeći sluzni čep, a on je rekao da se to nikad ne zna možda tu noć, a možda i za tjedan dana.
Budući da sam se savršeno osjećala mislila sam si da to sigurno neće biti tu noć, pa smo se dogovorili s jednim prijateljima da nam sutradan(subota) dođu u goste. I tako smo mi pedvečer otišli u dućan po špeceraj za sutrašnji ručak. Niko nije ni slutio da će se sve zakuhati tu noć.
Oko 23 sata smo pošli na spavanje i pošto je moj mužić zaspao brzo nisam mu stigla reći da me tu i tamo malo jače zaboli podno trbuha i da nisam sigurna šta se to događa. Budući da nisam ni pomislila da bi to bili pravi trudovi, uporno sam pokušavala zaspati no povremeni bolovi nisu mi baš dali da se opustim i uronim u san. Oko 1 sat i 20 min.odem ja na wc i vidim malo veći komad onog sluznog čepa. Probudim ja lijepo svog mužeka da mi malo provjerimo koliko su se često pojavljivali sad već malo jači trudovi. I gledamo mi na sat kad ono svakih 5 min. Čovjek bi po meni mogao sat narihtati.
Trajanje 40-50 sec. Pošto je to bilo tako redovno i činilo mi se poprilično često nazvala sam svoju sestru da je pitam šta ona misli kad da se uputim u bolnicu. Kad je čula da su mi trudovi svakih 5 min. reče ona da si skupim stvari i ravno u rodilište. Ja sasvim pribrana lijepo otišla u kupaonu pod tuš, obukla se, uzela torbu u ruke i spremna pričekala da muž probudi starce da im veli da je valjda krenulo. Oni uzbuđeni skočili iz kreveta i poželjeli mi sreću iako su se nadali isto kao i ja da to valjda nije još zaozbiljno jer bolovi nisu bili ne znam kako jaki.
Došli mi u 5 sati pred rodilište, pozvonili i rekli da nam se čini da imam trudove. Kažu meni sestra i babica da si lijepo obučem spavaćicu i pošaljem mužeka doma, a ja njima velim samo nek me pregledaju i malo prikopčaju na CTG jer ako to nije zaprav krenulo da bi ja išla doma jer mi trebaju doći gosti i da imam posla doma. One se samo nasmijaše i ponoviše da se presvučem jer kad sam već došla da se više doma ne vraćam. Muž sav u panici zove mog ginića i veli kaj se dešava i da ga šalju doma, a lijepo smo se dogovorili da bu prisutan na porodu. Odmah je ginić nazvao rodilište i sve dogovorio. I tako ostadoh ja tamo, a muž ode doma dok ga ne pozovu.
Pregledali oni mene, otvorena 4 prsta. Uslijedilo brijanje koje nije bilo tako loše (iako sam to mislila obaviti doma no nisam stigla), pa zatim klistir. Kad sam se dobro očistila odvedoše me u rađaonu i tek sam tad shvatila da više nema povratka.
Prikopčali me na CTG i došla dežurna doktorica pregledala me, probušila mi vodenjak i obavjestila me da će sad trudovi biti malo jači. Tad je bilo 5sati i 30 min. Svi su nekud otišli, a ja sam u rađaoni ostala s jednom ženom kaj se već porodila pa je još odležavala ona 2 sata nakon poroda. Lijepo smo pričale, a kad bi mi došao trud ja bi ga onako školski prodisala i nastavile smo dalje klafrati. Trudovi su postajali sve jači, ali nisu baš trajali puno duže nego na početku. Oko 7sati i 40 min. stigli su moj muž i moj doktor. Uslijedio opet pregled (6 prstiju otvorena), no trudovi nisu baš dugo trajali pa me odlučiše prikopčati na drip. Ja sam si mislila pošto sam prvorotkinja da će se to sve poprilično odužiti pa nisam imala ništa protiv dripa ako će to malo ubrzati. No ubrzalo se jako jer čim su me spojili na infuziju trudovi su postali turbo jaki i skoro duplo duži. Eh, tu je moj muž skoro popustio i izašao van jer nije mogao gledati kako dahćem i potiho jaučem. Meni se to nije činilo tako strašno jer se sve događalo dosta brzo i totalno sam se trudila da ostanem skoncentrirana i dobro prodišem svaki trud. Stalno sam žmirila pa je on valjda mislio da imam nepodnošljive bolove, a nisu uistinu bili tako strašni. Ipak nakon par minuta se pribrao i junački sve podnio do kraja.
Budući da sam stalno žmirila nisam muža skoro niti vidjela da je bio prisutan, no njegova blizina i glas dali su mi neopisivu snagu. Volim svog muža najviše na svijetu i cijeli ću mu život biti zahvalna zbog zajedničkog poroda. Kad mi je došao pritisak na debelo crijevo moj dragi doktor mi je rekao da ga sad dobro slušam i objasnio mi kako da tiskam kad me uhvati sljedeći trud i da će mi on malo pomoći stiskajući mi trbuh. I tako je i bilo. Došao trud, ja duboko udahnula i stisnula no trud je nekako bio prekratak, no ubrzo je došao sljedeći i dvaput sam stisnula i eto mog malog sinčića vani. U 9 sati i 3 min.
Muž se odmah rasplakao i stalno ponavljao da je jako lijep i čist. No kad ga je htio uslikati aparat se zaštekao i ništa od slikica odmah poslije rođenja. Meni su malog stavili na trbuh i to će mi do kraja života ostati najljepši doživljaj. Odmah me popiškio i to dva puta. Zatim su ga uzeli da ga izmjere i izvagaju. 3250 g težak i 48 cm dug. Ocjena čista desetka.
Onda su bebača odnijeli u sobu s bebama da ga malo zgriju jer u rađaoni nije bilo baš vruće, a mene su zašili. Nisu me puno zarezali, 8 šavova. Ja sam si porod zamišljala puno težim i bila sam presretna što je trajalo kratko i nije bilo prebolno. Odmah sam se počela zahvaljivati doktoru, babici sestri i mužu kaj su bili tu i kaj su mi pomogli da sve bude kako je bilo. Pošto je sve bilo gotovo, a jedna su ženu dofurali u rađaonu muž je morao otići i ja sam se kao trebala malo odmoriti.
Nisam ja mogla zaspati jer se ta žena odmah dok si rekao keks porodila i bilo mi je jako zanimljivo gledati porod, a i hormoni su me tako šibali da od spavanja nije bilo ni s. Ja sam se čisto dobro osjećala pa sam samo ko zvrk tih par dana u bolnici zujala okolo i pokušavala nahraniti svoje gladno dijete bez trunke sna. Mlijeko mi je došlo tek treći dan.Pošto je s bebom i sa mnom sve bilo u redu za 3 dana otišli smo svojoj dragoj kućici.
No sve bi bilo presavršeno i ova bi priča bila sad gotova da mi tjedan dana nakon izlaska iz rodilišta i gotovo potpunog oporavka nije skočila temperatura. Iz čista mira ja vruća ko peć. Niš' me nije boljelo pa nitko od doktora nije znao kaj mi je. Samo su mi prevencije radi i zbog ne baš dobrih nalaza dali da pijem Ceporex. No temperatura nije padala ni pored ispijenih ne znam ni sama koliko Lupoceta i Brufena. I nakon par dana te divljačke temperature završila sam na istoj adresi. Bolnica Zabok-rodilište. U bolnici sam bila 10 dana i za to vrijeme dobila injekcija ko nikad u životu, a infuzije ni sama ne znam koliko boca. Našli su mi neku bakteriju po imenu PSEUDOMONAS koju sam naravno pokupila dok sam boravila u rodilištu. I tako su me liječili svim mogućim antibioticima i penicilinima i da ne zaboravim najvažniju stvar zaustavili mi mlijeko. Moj mali Igor je za to vrijeme dok sam bila u bolnici ostao doma s tatom, bakom i dedom i sad na žalost moju i njegovu jede HIPP. Mislila sam da ću uspjeti vratiti svoje mlijeko jer mi je do juče još pomalo curkalo, ali evo danas niti kap, a i moram još desetak dana piti neki opaki lijek s kojim ne smijem dojiti. Cijeli život ću žaliti zbog tog mlijeka, no važno je ipak da je meni bolje i da moj sinčić sad ima majku pored sebe.
Dok sam bila u bolnici bio je poprilično nervozan no čim sam juče stigla doma smirio se i sad se opet privikavamo jedno na drugo. Tata je cijelo vrijeme savršeno obavljao posao mame i tate. Svi su mi rekli da imam najboljeg muža na svijetu i sad sam ja najponosnija žena i majka.
Oprostite zbog gnjavaže i zbog preduge priče za koju sam mislila da će biti super priča s poroda, a završila je malo komplicirano. Zato žene čuvajte se raznih infekcija jer nema ništa gore nego kad ti se desi ovakva stvar i odvoje te od svega par dana starog djeteta. Držim fige svim budućim mamama da im porod bude lagan kao moj, ali ni najgorem neprijatelju ne bi poželjela ovo kaj mi se desilo poslije.
Sve vas vole i pozdravljaju Igor, Jadanica i tatek.
